Od starih Sumera, preko drevnog Egipta, pa do današnjih dana, pivo je neraskidiv deo razvoja civilizacije i treće je najzastupljenije piće na svetu, posle vode i čaja (mada za čaj i nismo tako sigurni). U Srbiji je definitivno najpopularnije piće, ali Srbi o pivu jako malo znaju i uglavnom veoma površno. Potrudićemo se da u narednih nekoliko rečenica ponešto približimo.

Zabluda: Vrste piva su Jelen, Lav, Zaječarsko…
Objašnjenje: Sva ta piva su, u stvari, različite robne marke iste vrste piva – lagera. Razlike u ukusu između njih gotovo da nema, a uticaj marketinga je to što određeni ljudi piju baš to pivo i misle da je bolje od drugih.

Zabluda: Pivo se pije ledeno hladno
Objašnjenje: Može i tako, ali ta temperatura blokira naše receptore za ukus. Tako nam i najgore pivo može imati prihvatljiv ukus. Temperatura služenja lagera je 7-9, a ejl piva 10-12 stepeni.

Zabluda: Pivo goji.
Objašnjenje: Pivo ima manju kalorijsku vrednost od voćnih sokova, gaziranih sokova i od mleka.

Zabluda: Boja flašice.
Objašnjenje: Neko voli zelenu, neko braon flašicu, a ima piva koja se pakuju i u prozirne. Jedina funkcija tamne flašice je da spreči prodor sunčeve svetlosti, odnosno uticaj ultraljubičastog zračenja na sadržaj. Međutim, današnja industrijska piva su filtrirana, pasterizovana i konzervansima zaštićena tako da je boja flašice samo trik po kojem pamtite brend koji kupujete. Izuzetak su nepasterizovana i nefiltrirana piva, koja se pakuju u tamne flašice, ali se i do dana prodaje čuvaju u hladnjačama, na temperaturama bliskim nuli.

Zabluda: piva se dele na svetla i tamna.
Objašnjenje: Samo delimično tačno. Prva i osnovna podela na vrste piva je prema tehnološkom procesu vrenja. Piva koja se dobijaju upotrebom kvasca gornjeg vrenja (Saccharomyces cerevisiae) su Ejl (Ale) piva, a ona dobijena kvascima donjeg vrenja (Saccharomyces pastorianus) su Lager piva. Sledeća podela je na osnovu udela suve materije (ekstrakta) u osnovnoj sladovini. Tako imamo pivo (5–13,5% ekstrakta), specijalno pivo (13,5–16% ekstrakta) i jako pivo (iznad 16% ekstrakta). Podela po boji piva se vrši prema intenzitetu boje i izražena je u EBC jedinicama (European Brewery Convention). Svetla piva do 15 EBC, tamna piva 15–40 EBC i crna piva preko 40 EBC.

Zabluda: B vitamin i kvasac u pivu su zdravi.
Objašnjenje: Da, B-vitamin i kvasac su zdravi, ali u pivu je prisutno još mnogo sastojaka koji su dobri za naš organizam. Uvek postoji – ali. Industrijska proizvodnja piva spustila je njegovu cenu i učinila ga lako dostupnim, ali to snižavanje proizvodnih troškova je na štetu kvaliteta. Ječam se zamenjuje jeftinijim sirovinama, poput kukuruzne krupice i pirinča, a umesto prirodnog hmelja koriste se izomerizovane alfa-kiseline. Omogućeno je višestruko skraćivanje proizvodnog procesa dodavanjem genetski modifikovanih enzima, stabilizatora, gelova za bistrenje, pojačivača pene, konzervansa… Sa druge strane, male i nezavisne (kraft) pivare ostaju verne borbi za kvalitet bez kompromosa. To je jedini put koji dovodi do istinski zdravog proizvoda.

Zabluda: Jelen, Lav, Zaječarsko… su domaća piva.
Objašnjenje: Odavno nije tako, naše pivare prodate su stranim kompanijama, jedine srpske pivare su male i nezavisne kraft pivare, okupljenje u Udruženju kraft pivara Srbije. Podržite domaće.

5 comments

  1. 02/09/2020 at 21:52
    Marko

    A ako nisu okupljene oko udruzenja? Ko popije piva samo koliko mleka ili soka? A gazirani sok kao kola bez secera? Naravno da ima razlike izmedju lagera, nikako nemaju isti ukus. Neka imaju vise slada, neka vise hmelja, neka su sa vise alkohola.

    • 04/09/2020 at 12:10
      Srdjan

      Drago nam je da zbog Vašeg interesovanja za temu. Razmena mišljenja je najbolji način da se sazna nešto novo. Po informacijama koje imamo, sve kraft pivare su uključene u rad Udruženja, ukoliko nismo u pravu, voleli bi da nas uputite na one koji nisu. Brojnost je višestruko korisna. Naravno, da bi neko postao član Udruženja, mora da bude registrovan u Ministarstvu poljoprivrede kao proizvođač piva, a to znači da ispunjava sve zakonske uslove, na primer da poseduje proizvodni pogon i tehničku opremljenost koji ispunjavaju propise, stalno zaposlen stručni kadar, kao i da je upisan u Registar obveznika akcize u Ministarstvu finansija.
      Lageri, naravno, nisu svu isti, ali industrijski manje-više jesu. Recimo, razlika između Jelena i Lava je samo kvasac. Zbog čega je to tako? Jednostavno, zbog cene, konzerva Jelena od pola litre je u maloprodaji oko 70 dinara, minus PDV = 58,3. Marža nigde nije manja od 20%, ostaje 48,6. Akciza za pola litre 13 dinara, ostaje 35,6 dinara. Cena konzerve je 10 centi, ostaje da je u konzervi od 70 dinara samo 24,6 dinara piva, ali, tek kada se od tih 24,6 dinara odbije transport, amortizacija, energija, troškovi rada… a gde su sirovine? Najjeftiniji ječmeni slad, domaći, je oko 60 dinara, bez PDV-a, naravno, a za litar piva tog ekstrakta potrebno je barem 200 grama slada, to je 12 dinara. A gde je hmelj? Ne koristi se. Svi pribegavaju istom receptu, što je moguće jeftinije i da liči na pivo. 30-50 posto kukuruza, veštački enzimi da bi se mogao da se izvuče šećer, ekstrakt kiselina umesto hmelja i što pre proizvesti. Lageru je normalno potrebno oko 3 meseca da bude onaj pravi, u industrijskim pivarama se to skrati na petnaestak dana, ako i toliko. Zašto je to (na žalost) tako? Zbog čega se Nemačkim pivima nema kukuruza i pirinča, zato što imaju Zakon i drže ga se. Probati bilo koje strano pivo kod nas i u inostanstvu, razlika je drastična.
      Naravno, kraft pivare su neka druga priča. Akcenat je na kvalitetu, a ne na ceni. Ona se nekome može učiniti visokom, ali, kad već pominjemo koka-kolu, 3 dl zašećerene vodice u kafani košta 150 dinara, a ista količina pravog, prirodnog, domaćeg piva 200-250.

  2. 04/09/2020 at 20:38
    EkologProkuplje

    Ko jednom proba kraft piva, ove industrijske splačine mu ne padaju na pamet.

  3. 06/09/2020 at 17:57
    Саша.

    Поштовани, молим Вас за информацију да ли ико производи право безглутенско пиво, тј. од безглутенских сировина? Поједине светске пиваре праве безглутенско тако што из стандардног пива извлаче глутен али ипак глутена остане превише за многе кориснике, тако да га не смеју користити. Чак и такво, јако дуго нисам видео у малопродаји. Ако постоји, право безглутенско,молим Вас за детаље око произвођача и могућности набавке у Београду и Србији. Хвала.

    • 06/09/2020 at 18:51
      Srdjan

      Nemamo informaciju o proizvodnji bezglutenskog piva u Srbiji. U USA su u prodaji piva koja sadrže do 20 mg/litru glutena, što je po njihovoj regulativi dovoljno da se prodaju kao gluten-free.
      Što se “običnih” piva tiče, količina glutena kreće se u rasponu od 60 do 3000 miligrama po litru (piva od ječmenog slada), što znači da je sadržina glutena u litru pivu 4 do 20 puta manja nego u 100 g hleba, izuzetak su pšenična piva, koja sadrže 10 puta više glutena od piva od ječmenog slada.
      U Hrvatskoj je rađeno istraživanje sadržaja glutena u 27 različitih piva od ječnemog slada. Rezultati objavljeni na 11. međunarodnom simpozijumu agronoma u Opatiji otkrivaju da je količina glutena u većini ispitivanih piva prihvatljiva i ne prelazi zakonske odredbe koje propisuju da se hrana u kojoj sadržaj glutena nije viši od 20 mg/kg može označiti „bez glutena“.
      Sve na stranu, zdravlje je najvažnije i ukoliko ne smete da unosite gluten, bolje je ne igrati se.

Post comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *